Како припремити дете за полазак у школу

 

 

 

 

Правилно понашање родитеља уочи тестирања и здравствених прегледа

 

Кораци који претходе самом поласку у школу су тестирање које обављају психолог, односно педагог, а пре тога низ прегледа код педијатра. Важно је да све то не буде праћено драматичним коментарима и застрашивањем.

Никако не смете да кажете детету реченице попут ових: 'Сад идемо да примиш ињекцију јер без тога не можес да идеш у школу' или 'Идемо на тестирање, мораш да положиш иначе те неће примити'.

Таквим приступом код детета се ствара негативна слика и страх. Потребно је да родитељи свему томе приступе разумно и без тензије. То није 'испит' ни за дете, нити за родитеље чији резултат одређује будућност детета.

Родитељи могу заједно са дететом да дођу у школу када се пријављују и заказују тестирање, да им покажу како школа изгледа. Да се прошетају учионицом, двориштем, салом за физичко..

 

Правилно понашање родитеља до првог септембра и поласка у школу

Препоручује се и да заједно са дететом идете у набавку школског прибора, да дете само изабере свеске, прибор, торбу.

Током лета причајте деци о школи, али не често. Објасните му шта ће тамо све да ради, какве занимљиве ствари ће да научи, да ће упознати много добрих другова, да ће научити неке нове игре...

У овом периоду, до септембра, треба да полако успостављају ритам буђења и одласка на спавање у складу са ритмом који ће имати када буду ишли у школу - да иду раније на спавање, да довољно дуго спавају и да се лако буде ујутру, да обавезно доручкују.

Важно је да их не плашите школом. зато им никако немојте говорити: 'Играј се док не пођес у школу, после тога нема играња само обавезе', 'Кад кренеш у школу видећеш колико ћес имати обавеза', 'Код учитељице нећеш моћи да радиш шта хоћеш, то само можеш код маме/тате'...

Корисно је и да причате деци о својим позитивним искуствима из школе.

Било би добро да деца и пре поласка у школу имају неке обавезе, јер то није везано само за школу већ је део васпитања који је важан за живот (на пример: да склоне своје играчке за собом, да знају сами да се обуку, обују, вежу пертле, закопчају дугмиће, наместе свој кревет, поставе сто за јело и друго. Дете које има неке од ових обавеза лакше ће да прихвати да после школе треба да учи, уради домаћи задатак, али и да има обавезе примерене узрасту у самој породици.

Тако се развија одговорност и гради однос према обавезама у животу независно од тога које су врсте (личне, породичне, школске, службене код одраслих...).

 

Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

Правилно понашање родитеља када дете крене у школу

Добро је да се успостави навика да дете учи увек на истом месту ( без обзира на то да ли је реч о радном столу или трпезарисјком у кухињи). Такође, треба установити и време за учење  - ако дете иде у преподневну смену требало би да учи и ради домаће задатке одмах када се врати из школе, а када иде у послеподневну, да учи ујутру, након буђења.

Неке школе имају продужени боравак где деца са учитељицом уче и заврше домаћи, али без обзира на то, родитељ треба да покаже интересовање за то шта је дете радило у школи, да погледа школске и домаће свеске, и поприча са дететом - шта му је било лако, шта тешко, шта занимљиво, а шта не... Ако треба и да му још мало помогне у разумевању, савладавању неког градива.

Ако се одрасли поставе на разуман начин према свакој процени постигнућа детета (било да је реч о нумеричком или описном оцењивању) и деца ће прихватити такав однос.

Важно је да родитељи не инсистирају на оценама и не питају увек дете кад дође из сколе: 'Коју оцену си добио или добила?', јер тиме праве притисак који дете усмерава на то да учи искључиво због оцене, а не и да би нешто ново научило.

Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

Како избећи стрес због поласка у школу

Дешава се да уколико дете није добро припремљено за полазак у школу, уколико му је тешко да  се навикне на захтеве школе, уколико није самостално у складу са својим узрастом или ако је уплашено, да дође до неких промена у понашању. То није често и углавном деца са радошћу полазе у први разред, али некад се јавља одбијање да се иде на часове, промене у апетиту, сну, грицкање ноктију и друго.

С друге стране, неки родитељи доживљавају школу као тест успешног родитељствапа и код њих може да се јави страх од неуспеха детета као показатаљ њихове родитељске неуспешности. У том смислу за ове родитеље је веома стресна ситуација поласка детета у школу.

Свакако да је разумна брига о томе како ће се дете адаптирати, како ће реаговати на захтеве, да ли ће му бити добро у школи, да  ли ће успоставити добре односе са другом децом и учитељицом.

Али, претерана брига може да утиче негативно на дете и да доведе до страха детета од школе, неефикасности и лоших осећања.

Зато саветујемо родитељима да се опусте и радују што њихово дете полази у школу, а уколико имају било какве недоумице и бриге у вези са тим, да се обрате за помоћ педагозима и психолозима у коју ће њихово дете ићи.

Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Како научити дете да поштује школска правила

Независно од поласка у школу, родитељи са децом треба да установе одређена правила понашања. На пример: не говоримо ружне речи, не вичемо једни на друге, саслушамо другога...

Правила се набоље поштују ако су заједнички донета тако да је добро ако учитељ и деца заједно донесу правила понашања, а донета правила родитељи подрже.

Један од најважнијих принципа је јединствен став породице и школе тако да је важно да родитељи не говоре деци, или када деца могу да чују, негативно о школи, образовању, учитељу, већ да уколико имају примедбе о њима треба да разговарају директно са учитељицом, или неким из школе.

Уколико дете показује незадовољство школом или неким правилима која постоје, треба га пажљиво саслушати, причати са њим, разумети о чему се тачно ради, приближити му на начин који дете најбоље разуме и прихвата, разлоге и потребу постојања одређених правила, заједнички наћи начин да се тешкоће превазиђу и свакако о томе причати  са учитељицом.