Подсећање на великог ужичког добротвора Илију Наранџића

На данашњи дан, 19. априла 1869. (6. априла према старом календару), пре 149 година,  умро је један од највећих ужичких добротвора Илија Наранџић.

Рођен је јула 1804. у селу Грбеши у близини Требиња. Када се доселио у Ужице почео је да се бави трговином. Временом је стекао велико богатство и иметак. Будући да је био један од ретких писмених људи куповао је књиге, држао књижару и залагао се за описмењавање српске деце.

 „Кад  је осетио да му се ближи крај'' марта 1869. саставио је тестамент којим је сву своју вредну имовину: куће, механе, плацеве, вересију, готовину, оружје, покућство, накит и скупоцени џепни сат, претворио у новац са основном наменом за зидање школе у Ужицу.

Толико је Нараџић желео да школа буде трајна (тј. „од тврдог материјала“) да је тестамент допунио реченицом: „ако завештана добра не досегну толико, за остатак да се ускрате остали аманети (тј. родбина).“   

Након 15 година од његове смрти (1884), када су окончани српско-турски ратови а Србија постала независна  довршена је изградња данашње школске зграде.                                            

Нама остаје да вредно учимо и радимо и да оправдамо поверење овог великог човека и родољуба.                                                                   

Нека му је вечна слава и хвала!

   19.04.2018.                            У име захвалних ученика и наставника  Наранџићеве школе

                                                                       Директор Никола Бацетић