НИКОЛА БАЦЕТИЋ, ДИРЕКТОР ПРВЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ

Повећање броја ученика захтева већи и бољи простор

Прва основна је најстарија градска школа која има највише ученика, али и највеће инфраструктурне проблеме који су препознати од града и државе и они се морају брзо решавати

 

Како ћете ове године обележити Дан школе?

Као и претходних година за прославу Дана школе планирана је пригодна свечаност. Организовани су  литерарни и ликовни конкурси. Најбољи радови биће награђени. За ову прилику ђачки хор је припремио неколико нумера са темом из филмске музике. Талентовани ученици, полазници драмске секције ће рецитовати дела познатих писаца. Поменуто ће бити праћено са неколико музичких изведби. Бивши ученик Прве основне академски сликар Владан Терзић нас је овом приликом пријатно изненадио дарујући школи једну од својих вредних уметничких слика. Укратко, дан школе ћемо прославити скромно, али свечано.

 

 

Недавно је председник владе Александар Вучић коментарисао инфраструктуру Прве основне школе у негативном контексту. О чему се заправо ради?

Колико год да нам није пријатно набрајање инфраструктурних недостатака школе толико охрабрује чињеница да су највиши органи Републике упознати са проблемима, и што је још важније да обећавају промену постојећег стања. Конкретно, у свом обраћању у Скупштини премијер се осврнуо на незавидно стање у коме се налазе ученички тоалети. Прва основна је најстарија образовна установа у граду, тренутно са највише ученика. Стога су материјалне потребе школе велике - од додатног учионичког простора, фискултурне сале, нове зидне фасаде и фасадне столарије до кровне реконструкције.

 

Да ли радите на  санацији мокрих чворова у  школи и колико је за то потребно средстава? О којим радовима је реч из средстава Фондације Дивац?

Захваљујући логистици коју је пружио Град Прва основна је успоставила сарадњу са Фондацијом Дивац и Еуробанком. Поменуте установе су за потребе школе издвојиле суму од 6 626 000 динара (у исту је укључена финансијска подршка Града у износу од 1 200 000 динара).Осим санирањамокрих чворовау старом делу зграде и њиховог позиционирања унутар школског објекта предвиђено је комплетно реновирање три учионице као и постављање заштитне ограде која би требало да повећа степен безбедности у школском дворишту.

 

Каква је сарадња са представницима Града?

За протеклих годину дана колико сам на челу школе стекао сам дојам да од стране надлежних у Граду постоји искрена жеља да се приступи решавању проблема који деценијама оптерећују рад установе. Руководство установе, са друге стране, има разумевање за незавидну економску ситуацију у којој се тренутно налазе како  Град тако и Република. Верујемо да улагање у нашу школу (коју тренутно похађа 1242 ученика)  не представља пуки трошак већ инвестицију од стратешког значаја за читаву локалну заједницу. Интерес да се побољшају услови у којима школа ради осим ученика и запослених има око 2500 родитеља и бар још толико најближих сродника наших ђака (баке, деке, тетке, стрине).

 

Протеклих година Ваша школа је била најуспешнија на пољу спорта упркос недостатку фискултурне сале. Како то објашњавате?

Наша сала за физичко је настала адаптацијом две учионице. Позиционирана је на спрату, на дрвеним гредама (уместо на бетонској плочи). Због тога се у истој не могу играти фудбал, кошарка, рукомет, одбојка, нити се сме трчати. И поред тога, наши ученици су редовно најбољи, чак и у овим спортовима. Последње три године узастопно у витрини Прве основне налази се прелазни пехар за најуспешнију школу у укупном пласману на такмичарском првенству ОСИУРС-а (Олимпијске спортске игре Града Ужица). Мишљења сам да је прича о условима рада и спортским успесима наших ђака куриозитет sui generis на националном нивоу. Упркос чињеници да стратегија образовања до 2020. предвиђа да школе у Србији буду опремљене фискултурним салама чини ми се да општа финансијска ситуација не иде у прилог реализацији ове идеје. Ипак, дубоко сам убеђен да ће у времену које је пред нама модерну фискултурну салу за нашу школу “зарадити“ ђаци, тако што ће њихови запажени спортски успеси скренути пажњу јавности и надлежних на овај велики проблем.

 

Често се помиње и недостатак учионица. Како ћете то решити ?

Упркос чињеници да је последњих година изражен пад наталитета, како у Граду Ужицу тако и у читавој Србији број ученика у нашој матичној школи је у последњој деценији порастао за 145 ученика тј. за читавих шест одељења! Поменуто сматрамо највећим успехом школе. Ипак, тај срећни моменат директно узрокује насушну потребу за додатним учионицама. Превазилажење ове тешкоће ће бити један од највећих приоритета у наредном периоду.

 

Простор за Стрељачки клуб, а недовољно учионица?

Део простора у новом делу школе је још 2006. године уступљен стрељачком клубу Алекса Дејовић након што је адаптиран од стране локалне самоуправе. Тада је школа имала мање ученика. Након девет година, број ђака се енормно повећао. Сада нам је школски простор који користи стрељачки клуб више него потребан. Руководство школе је од самог почетка сарадње имало више него велики респект према успесима клуба. Свих ових година били смо више него добри домаћини. Упркос  финансијским тешкоћама и уговорном праву школе да наплаћује закупнину ми смо клуб годинама у потпуности ослобађали материјалних обавеза. Данас, када смо суочени са недостатком простора за извођење наставе јасно је да нам потребе клуба не могу и не смеју бити испред интереса наших ученика. Последњих месеци интензивно разговарамо о овом питању са челницима Града. Верујемо да ћемо пронаћи решење на задовољство свих.

 

Број ученика у Вашој школи годинама се повећава. Шта је пресудно за велико интересовање ученика и њихових родитеља?

Сматрам да најзначајнији фактор успеха треба тражити у квалитетном наставном кадру. У колективу се традиционално негују хармонични и коректни односи, како међу запосленима тако и према ученицима. Упркос великом разумевању које имамо за узраст и потребе ђака границе прихватљивог морају да се знају. Поред већ поменутих спортских успеха сматрам да је могућност учења немачког као другог страног језика у доброј мери допринела узлазном уписном тренду. Пројекат ДСД (немачка језичка диплома) омогућава најуспешнијим основцима да на крају школовања (бесплатно) стекну међународно признат сертификат познавања немачког језика на нивоу А1, односно А2. Претходне школске године смо успоставили сарадњу са Ужичком гимназијом у којој се учење немачког континуирано наставља и може бити крунисано Б1, односно Б2 језичком дипломом. Од значаја је и чињеница да Прва основна поседује традицију којом могу да се подиче како Град Ужице тако и читава Србија. Многи суграђани желе да им деца уче баш у школи у којој су прва знања стицали академик Љубомир Симовић, атлетичарка Оливера Јевтић, спортски тренер Радомир Антић, једини српски оскаровац Стојан Стив Тешић, композитор Жарко Петровић, балерина Марија Мага Магазиновић и многи други.

 

И на крају, чему се надате у наредном периоду?

Наши ђаци и наставници ће и даље наставити да се такмиче и боре за престижан углед школе и што боље резултате на свим пољима. У складу са кредом великог америчког председника  нећемо питати шта наш град може да учини за нас него ћемо се бавити размишљањем шта ми можемо да учинимо за своје Ужице. Верујем да ће надлежни у времену које је пред нама, како на нивоу града тако и у Републици, одржати обећање и наставити са улагањем у школске објекте и да ће радити на побољшању статуса запослених у образовању. Под овим последњим не мислим само на материјални аспект већ и на услове рада и положај наставника у друштву.

 

 

                                                                                                        Драгица Цвијовић