КРАТАК ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈАТА ПРВЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Прва основна школа је најстарија је образовна установа у Ужицу[1]. Постоји од октобра 1829. године када је проглашена за „правитељствену“, односно државну[2]. За њеног првог учитеља од стране кнеза Милоша изабран је а потом и постављен Милутин Будимировић. Испрва, школа је била смештена у Демировом хану, потом на Липи и на крају у данашњој згради на Доњој чаршији. Иста је почела са радом 1884. године.
Зграда у којој се школа тренутно налази није задржала првобитни изглед. Године 1932. дограђен је спрат и још једно крило а са улазног портала уклоњена су два стуба од црвеног мермера који су потицали из Рујанског манастира (касније уграђени у медресу, сазидану на Доњој чаршији). Нови део зграде саграђен је 1984. када је школа, славећи стогодишњицу постојања нове зграде, добила престижну Вукову награду.
У Првој основној учили су многи знаменити Ужичани. Неки од њих су: Љубомир Стојановић (1860-1930), чувени филолог, академик и председник владе краљевине Србије; Љубомир Каљевић (1841-1907), политичар, такође председник владе и министар спољних послова; Милутин Ускоковић (1884-1915), знаменити књижевник; Милош Трифуновић (1871-1945), политичар, председник (избегличке) владе; Славко Вукосављевић (1927-2004), песник; Марија Мага Магазиновић (1881-1968), списатељица и позната балерина; Љубица Чакаревић (1894-1980), хероина из Првог светског рата; Стојан-Стив Тешић (1942-1996), прослављени режисер, добитник оскара; Жарко Петровић (1932- ), композитор; Љубомир Симовић (1935- ), књижевник и академик; Радомир Антић (1948- ), прослављени фудбалски тренер; Оливера Јевтић (1977- ), атлетичарка и многи други.
У име актива историчара Прве основне школе краља Петра II
Никола Бацетић
[1] Крајем 18.века у историјским изворима се помињу манастирске школе- у Годовику, Рачи, Клисури. Прва световна школа и њен учитељ Јоан Поповић, “даскал“, како се потписивао, помиње се у Ужицу још 1776. Једно време радила је и школа Јевгенија Креје, ћебеџије, који је мимо заната у својој кући бесплатно учио децу читању и писању. За време Првог српског устанка једно време је такође радила школа. Ипак, установе су биле кратког века. За разлику од њих Прва основна свој правни континуитет баштини од оснивања (1829) па све до данас.
[2] Поред Прве основне дугу традицију имају и школе у Ивањици из 1834, Карану из 1836, Пожеги из 1839, Субјелу 1843, Ариљу 1844, Сечој Реци 1850 и друге. У то време настала је и Ужичка гимназија (тада полугимназија). Она постоји од 1839. када је основана указом Министра просвете. За њеног првог професора постављен је Милан Мијатовић.